Utaja poreza je neplaćanje zakonski utvrđenih poreza. Na primer, ukoliko neko mora da plati porez na prodaju nekog dobra, a proda manju količinu iz nekog razloga, smatra se da je na legalan način izbegnuta porezna obaveza. Međutim, ukoliko je državi prijavljena manja prodaja od stvarno, to je ilegalno izbegavanje, odnosno utaja poreza.

Poreska utaja

Poreska utaja predstavlja osnovno fiskalno krivično delo u našem pravnom sistemu i sistematizovano kao krivično delo protiv privrede. Utaja poreza regulisana je članom 229 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Sama utaja poreza ima svoje činioce, a to su objekat zaštite, radnja izvršitelja i sam izvršitelj.

Objekt zaštite

Objekt zaštite kod krivičnog dela utajeporeza jeste društvena zajednica. Tu se uzima u vid zaštita prihoda, koje, preko poreza i drugih dažbina, ostvaruje sama država.

Radnja itvršitelja

Radnja izvršenja utaje poreza deli se na tri grupe. Prva se odnosi na davanje lažnih podataka o stečenim prihodima, predmetima i sl., druga se odnosi na neprijavljivanje činjenica od značaja za utvrđivanje poreza i treća se sastoji od prirkivanja podataka za utvrđivanje poreza.

Izvršilac

Izvršilac krivičnog dela poreske utaje može biti svako lice, osim kada je utaja određenih poreza u pitanju, poput godišnjeg poreza. Tada, izvršilac utaje jeste poreski obveznik.

Da bi krivično delo utaje poreza nastalo, potrebno je da se, pored ispunnjenja uslova inkriminacije (neplaćanje poreza u iznosu većem od 150.000 dinara),  ispuni i subjektivni uslov krivičnog dela, odnosno da delo bude skrivljeno. Ukoliko se radi o iznosu manjem od propisanog reč je o poreskom prekršaju.

Ukoliko se radi o iznosu manjem od propisanog reč je o poreskom prekršaju, koji je u našem pravu sankcionisan prekršajnim kaznama i zaštitnim merama.

Pored osnovnog oblika krivičnog dela poreske utaje, Krivični zakonik predviđa i kvalifikovani oblik koji se ispoljava u dva vida. Prvi oblik krivičnog dela postoji ukoliko je iznos poreske obaveze čije se poresko plaćanje izbegava veći od 1.500.00 dinara, odnosno 7.500.000 dinara za drugi teži teži oblik.

Za krivično delo poreske utaje našim krivičnim zakonodavstvom utvrđene su stroge sankcije. Za izvršioca osnovnog oblika krivičnog dela poreske utaje utvrđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna.

Ukoliko je reč o prvom težem obliku ovog krivičnog dela propisane su kazne zatvora od jedne do osam godina i novčana kazna, odnosno za drugi teži oblik kazna zatvora od dve do deset godina i novčana kazna.