Proces u kojem se prihodi kriminalaca i kriminalnih radnji tranformišu u naizgled legitiman novac ili drugu imovinu, jeste pranje novca.

U brojnim pravnim i regulatornim sistemima, pojam pranja novca često se ne razlikuje od ostalih oblika finansijskog kriminala, a ponekad se koristi još i generalnije, te podrazumeva i zloupotrebu finansijskog sistema (krađa kreditne kartice na primer).

Prljav novac

Novac nastao putem određenog kriminala, poput trgovine drogom, ilegalnim kockanjem ili utajom poreza je “prljav” i treba da bude očišćen tako što će izgledati da je stečen legalnim putem. Cilj pranja novca jeste mogućnost korišćenja prljavog novca u privatne svrhe.

Novac može biti “opran” na više načina:

• Struktuiranje: U ovom slučaju, novac se “cepa” na manje depozite čime se otklanjaju potencijalne sumnje. Ova metoda još se naziva i smurfing.]

• Specifično krijumčarenje novca: Ovo uključuje fizičko krijumčarenje novca prema drugom zakonodavstvu i odlaganju u finansijsku instituciju, poput inostrane banke.

• Gotovinsko-intenzivno poslovanje: Oni koji su uključeni u primanje keša koriste svoje naloge da odlože i legitimni, ali i kriminalno dobijeni novac, tvrdeći da je sve legalno dobijen prihod. Servisni biznisi su najbolje prikladni za ovu metodu, jer biznisi nemaju varijabilnih troškova, te je teško otkriti odstupanja između prihoda i troškova.

• Pranje novca na bazi trgovine: Ovo uključuje podcenjivanje ili precenjivanje fakture za prikrivanje kretanja novca.
• “Shell” kompanije i zaklade: Zaklade i shell kompanije maskiraju pravog vlasnika novca.

• Povratno spoticanje: Novac je odložen u kontrolisanu stranu korporaciju u blizini obale, gde se minimalno vodi evidencija, a onda se vraća nazad kao strana direktna investicija- oslobođena poreza.

• Zauzimanje banke: U ovom slučaju, perači kupuju kontrolni interes u banci, po mogućnosti u zakonodavstvu sa slabim kontrolisanjem pranja novca, a onda premeštaju novac kroz banku bez nadzora.

• Kazino: Pojedinac u kazinu kupuje žetone, igra na neko vreme, a onda kešira žetone, dobijajući plaćanje u čeku, ili samo dobijanjem recepta, tvrdeći da je to dobitak tokom kockanja.
• Ostala kockanja: Novac se troši na kockanje, po mogućnosti na više kvote. Pobede su prikazane ako je izvor novca upitan, dok su gubici sakriveni.
• Nekretnine: Neko kupuje nekretninu sa ilegalnih prihoda i onda je prodaje, tako da prihod od prodaje izgleda kao legitima. Prodavac se slaže sa ugovorom koji skoro da predstavlja vrednost imovine, te dobija kriminalnu zaradu da izjednači razliku.
• Crne plate: Kompanija može da ima radnike bez pisanog ugovora i  da im plate daje u kešu, “na ruke”. Prljavi novac se u ovom slučaju koristi za plate radnika.

• Fiktivni (prividni) krediti i zajmovi