(Ne)definisani radni odnosi
Povezane objave
Trenutno jedno od najpopularnijih poslova u Srbiji je dostavljač hrane. Ovaj posao je dobro plaćen, međutim, za ovu grupu radnika ne postoji nikakav ugovor kojim bi se u potpunosti definisali uslovi rada, kao i trajanje rada.
Prema pisanju lista Politika, radi se o nekvalifikovanom radu koji je definisan, uglavnom, ugovorom o privremeno-povremenim poslovima. To znači da subjekti nemaju svojstvo zaposlenog, a to znači da nemaju plaćeno bolovanje i odmor, prekovremeni rad i rad vikendom. Za razliku od Srbije u Španiji će ubuduće ti radnici biti prepoznati kao zaposleni. Primer te države govori da može da e uredi svaki vid rada, samo ako ima volje među nadležnima.
Beogradska novina navodi i da malo više od petine radnika u Srbiji ima ugovor o radu na određeno vreme ili je angažovano po ugovoru o obavljanju privremeno-povremenih poslova. Procenat tako angažovanih je porastao sa 18 na 22,7. Statistika kaže i da se polovina svih angažovanih u državi i dalje ne može pohvaliti da ima sigurno zaposlenje i da ostvaruje radna prava koja su im ugovorom zagarantovana.
Prema podacima Evropske statističke agencije, dva posla u Srbiji radi oko 210.000 ljudi. A, u poslednjih desetak godina taj broj se udvostručio. Stručnjaci navode da su ekonomska i socijalna prava radnika mala, mogu lako da izgube posao, zarade su niske i nesigurne. Posebno zabrinjava položaj radnika koji nemaju nikakbe ugovore ili su angažovani na nestandardnim oblicima posla.
U tu kategoriju spada rad od kuće i van prostorija poslodavca, rad na daljinu, autorski i honorarni poslovi. Prava tih radnika su drastično smanjena i delimično se kose sa preporukama Međunarodne organizacije rada. Upućeni tvrde da ono što je postala praksa je ustvari protiv zakona. Kako navode, sve je više zapošljavanja u privatnom sektoru, ali i u javnom, na određeno vreme, a to je delom protivzakonito. Radnici tu snose najveću štetu, a realno ne mogu ni da se bune, jer nema mnogo pozicija sa sigurnim prihodima.
