Prekovremeno radno vreme: ubija!

Povezane objave

• Stručnjaci udružuju snage kako bi sprečili ulazak afričke kuge svinja na Balkan 25/02
• Dodela odluka korisnicima subvencije za samozapošljavanje 31/07
• Položen kamen temeljac za fabriku za preradu voća u Arilju 14/03

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da produženo radno vreme odnosi više stotina hiljada života svake godine. Prema prvoj globalnoj studiji na tu temu, u 2016. godini umrlo je 745.000 ljudi od moždanog udara i srčanih oboljenja i to zbog dugog radnog vremena. Kako navode u izveštaju, ovom pojavom najpogođeniji su stanovnici zemalja Jugoistočne Azije i zapadnopacifičkog regiona, ali ovaj trend može da se nastavi i bude gori usled pandemije koronavirusa.

Studija pokazuje da je radno vreme od 55 i više sati nedeljno u vezi sa “35 odsto većim rizikom od moždanog udara i sa 17 odsto većim rizikom od smrti usled srčanog oboljenja”. A poredili su sa radnom sedmicom od 35 do 40 časova. U saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, istraživanje je još pokazalo i da je blizu tri četvrtine umrlih ljudi čine muškarci srednjih godina ili stariji.

možda vas zanima i: Kako je pandemija uticala na radnike?

Inače, pre otprilike 100 godina radna sedmica od pet dana prvo je uvedena u jednom mlinu u Novoj Engleskoj i to kako bi i hrišćani i Jevreji imali dan odmora. Upravo ta ideja od pet radnih i dva dana odmora brzo je prihvaćena širom sveta. Međutim, stručnjaci kažu i da je neefikasna, jer osam sati rada pet dana u sedmici iscrpljuje radnike.

Istraživači sa Univerziteta u Majamiju sproveli istraživanje, nakon čega su izneli zaključak da “motivacija i performanse radnika koji rade pet dana nedeljno postojano opadaju”. Preciznije, navode da su radnici na početku nedelje mnogo vredniji, ali fokus gube kako se vikend približava. Dalje navode i da je problem u broju sati rada. Radno vreme, od 9 do 17 sati je varka. Stručnjaci kažu, da ljudi misle da postoji radno vreme, ali je ono varka, pogotovo za one koji rade poslove u vezi ili na internetu, od kuće…

pročitajte još i: Kraća radna nedelja: Manje je više?

Konstantnim, recimo, proveravanjem mejlova mi ustvari radimo. Uz to vreme koje je neophodno da se dođe i vrati sa posla niko ne računa. Eksperti zato smatraju da bi optimalno bilo da se uvede četvoronedeljna radna sedmica, jer i kondenzovanje posla utiče na produktivnost. Ljudski organizam nije u stanju da izdrži 10 sati rada, razgovora sa ljudima, gleda u ekran ili upravljanja mašinom.

Od evropskih zemalja Španija će početi sa probnim periodom četvorodnevne radne nedelj. A ako testiranje prođe dobro i bude prihvaćeno ova država bi mogla postati prva koja će implemetirati ovaj sistem. Pilot projekat počinje na jesen, trajaće tri godine, a u njega će biti uloženo 50 miliona evra kako bi se testiranje prošlo uz minimalan rizik. Inače, kako piše Gardijan, kondenzovani rasporedi su uobičajeni u zdravstvenim sistemima i proizvodnji.

I dok mnogi razmatraju kako da rasterete radnike, optimiziraju proizvodnju, ali i imaju motivisane radnike, pojedine službe ne mogu da se uključe u projekte rada od četiri dana. Institucije kao što su škole, vrtići ili univerziteti ne mogu da se nadaju opuštenijem radnom vremenu. Uz ovo, pojedini stručnjaci smatraju da bi skraćene radne nedelje dovelo i do smanjenja plata.