Kako prepoznati zlostavljanje na radu?

Povezane objave

• Emocionalno inteligentni ljudi i “pravilo neposrednog uticaja”
• Kako razviti poslovne veze uz minimalan utrošak vremena? 22/08
• Sofisticirana tehnika predviđa uspešnost reklame

Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je pravilnik u kojem je precizno opisano koja se vrsta ponašanja smatra zlostavljanjem na radu.

Postoje, međutim, i postupci i ponašanja s kojima se možeš susresti na poslu koji tebi mogu ličiti na zlostavljanje na radu, ali se zakonski gledano ne mogu smatrati mobingom. Moguće je da je u tim slučajevima reč o drugim vrstama kršenja tvojih prava, pa su predviđeni drugačiji načini da se zaštitiš.

OVDE možete pročitati Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

Šta jeste mobing?

Zlostavljanjem na radu smatraju se postupci koji:

• onemogućavaju normalnu komunikaciju (vikanje, pretnje, vređanje, neopravdano i namerno sprečavanje zaposlenog da iznese mišljenje, prekidanje zaposlenog u govoru, zivkanje i uznemiravanje telefonom ako predmet razgovora nije posao i slično);
• truju međuljudske odnose (ignorisanje prisustva zaposlenog, izbegavanje komunikacije s njim, neopravdana fizička izolacija ili zabrana komuniciranja sa zaposlenim, nepozivanje na sastanke, neopravdano oduzimanje sredstava za rad…);
• mogu da naruše lični ugled (ismevanje, ogovaranje, klevete, negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, imitiranje njegovog glasa, gestova, načina kretanja i slično);
• mogu da naruše profesionalni ugled (neopravdane stalne kritike i omalovažavanje rada zaposlenog, neopravdano nedavanje radnih zadataka, onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, davanje ponižavajućih ili preteških zadataka, odnosno onih koji su ispod ili daleko iznad nivoa znanja i kvalifikacija zaposlenog, određivanje neprimerenih rokova za njihovo izvršenje, česta promena radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu, zlonamerno davanje zadataka koji nisu u vezi s radnim mestom na kojem radi, prekomerno nadziranje rada, neosnovana ili prekomerna upotreba kamera i drugih tehničkih sredstava za kontrolu zaposlenih, namerno uskraćivanje informacija u vezi s poslom, neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja i stručnog usavršavanja…);
• mogu da naruše zdravlje zaposlenog (stalni pritisci i pretnje, recimo, otkazom, raskidom ugovora ili primenom fizičke sile, sitno fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela, namerno izazivanje konflikata i stresa, i tako dalje);mogu da se smatraju seksualnim uznemiravanjem (ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, navođenje na prihvatanje seksa uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu i slično).

 Pročitajte i… Kako se izboriti sa mobingom

NAPOMENA: Da bi bila okarakterisana kao mobing, ova ponašanja moraju da se ponavljaju. Dakle, nije zlostavljanje na poslu ako je direktor jednom iz čista mira povisio ton na tebe i pripretio ti otkazom. Međutim, ako to uradi više puta, onda je reč o mobingu.Pri tom je, da bi se taj niz incidenata smatrao mobingom, bitno i da se može zaključiti da je onaj koji se neprimereno ponašao imao nameru da povredi tvoje dostojanstvo, ugled, integritet ili da naruši tvoje zdravlje.

Izvor: upravusi.rs