Šta je api – turizam?

Povezane objave

• Počeo eksperiment i u Nemačkoj
• Usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti 22/12
• Dogovoren početak izvoza srpske pšenice Egiptu, najvećem svetskom kupcu ove robe 16/01

Buđenje svesti i prihvatanje aktuelne situacije, a u vezi sa životnom sredinom i njenim očuvanjem, otvara nove mogućnosti i u sam turizam. Do pre koji mesec pčelari su planetarno apelovali da se obrati pažnja na hemikalije koje se koriste u poljoprivredi, a ubrzo zatim su mnogi ljudi širom planete počeli da drže košnice i u samim cetrima metropola.

Poslednje informacije ukazuju da upornost ljudi za očuvanje bio- sveta ide i dalje: te su atraktivne turističke destinacije postale mesta koje krase košnice i pčele. I upravo je to ono što se zove api – turizam i ujedno je nova grana turizma. Reč api-turizam potiče od latinske reči apis – pčela i u kombinaciji sa reči “turizam” označava destinaciju na kojoj će turisti imati priliku da saznaju i nauče sve u vezi sa pčelama, medom, košnicama…

Ova vrsta aktivnog odmora posledica je brojnih istraživanja, prema kojima pčelari žive duže u odnosu na svoje vršnjake koji se bave drugim poslovima. Od Slovenije preko Hrvatske api – turizam stigao je i do Srbije. Poznatiji apicentri su u  Smederevskoj Palanci i na Fruškoj Gori, kod Prijedora i kod Gornjeg Milanovca.

Prvi put api-turizam se pominje 2016. u Sloveniji. Nastao je tako što je tamošnja vlada, a na predlog pčelarskog saveza, usvojila strategiju integrisanja pčelarstva i turizma. Api-centri su razvijeni i u Bosni i Hercegovini, Grčkoj, ali i u Americi. Dve godine Slovenački pčelarski savez predložio je Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da se 20. maj proglasi za Svetski dan pčela.

Tako se od 2018. širom planete obeležava dan malih medonosnih vrednica i sećanje je na rođendan Antona Janše, začetnika i učitelja modernog pčelarstva iz 18. veka. Api-turizam doživeo je procvat u Srbiji i regionu nakon izbijanja pandemije korone pre godinu ipo dana, kada su ljudi počeli da se okreću prirodi i zdravijem načinu života.

pročitajte i: U Srbiji je oko 40 odsto lažnog meda

Portal Agropres, objašnjava da se pod api-turizmom, podrazumeva se “koncept putovanja koji se kombinuje sa upoznavanjem pčela i pčelarstva” i baš za takav vid odmora opredeljuju se  vikend-turisti. Oni koji se odluče da posete apicentre imaće priliku da se upoznaju pčelinjim svetom,  novim tehnikama proizvodnje meda…Organizuju se i radionice na kojima se turisti upoznaju sa pčelinjim proizvodima, uče da prave masti, meleme, likera… Svih proizvoda koji sadrže med i lekovito bilje.

Ono što ovu vrstu odmora izdvaja od drugih jeste činjenica da se za posetioce organizuju izleti, a u cilju upoznavanja prirodnih i društvenih lepota odredenog predela. Stručnjaci tvrde da boravak u blizini pčelinjaka je lekovito i to zbog etarskih isparenja meda, propolisa, polena i perge. U Kaliforniji nekoliko api-centara gostima, osim pčelarskog iskustva, nude i odmor u spa centrima koji su okruženi aerosolom košnica.

Kako objašnjavaju u prospektima, uz masaža medom i drugih tretmana sa pčelinjim proizvodima, ti specijalizovani centri nude boravak i u apikomorama, koje su ekvivalent života u pčelinjaku. Preciznije, tamo ljudi udišu vazduh iz košnice koji je bogat bioaktivnim jedinjenjima. A, jedna kalifornijska vinarija nudi degustaciju medenog vina i časove o vinarstvu i pčelarstvu.