Ruski slučaj pokazuje šta se dešava s ekonomijom koja ne može da vraća dugove u dolarima

Povezane objave

• Radionice „Znanjem do cilja” 22/11
• Otvara se prva digitalna farma u Srbiji 20/03
• Olakšice za privrednike 08/02

Od srede je planirano da Rusija isplati investitorima koji poseduju dve državne obveznice denominirane u dolarima, 117 miliona američkih novčanica na ime otplate kamata.

Rusija će verovatno izvršiti plaćanja, ali po svemu sudeći u rubljama, a ne u dolarima. Neki ruski dužnički ugovori dozvoljavaju takav aranžman; ali ove dve obveznice koje su u pitanju ne. Rusija ima grejs period od 30 dana u okviru kojeg može da izvrši plaćanja na normalan način. Ako to ne učini, verovatno će ga poverilac proglasiti neizvršenim.

Državna neispunjenja obaveza izazivaju šokove kroz globalni finansijski sistem. Ona signaliziraju da dužnik na samom vrhu monetarnog sistema, vlada u ovom slučaju, ili ne želi ili nije u stanju da ispuni svoje obaveze. Pošto se u modernom monetarnom sistemu državni dug generalno tretira kao krajnja sigurna imovina, ovo je šok koji prevazilazi arenu visokih finansija. Ruski bankrot je dva puta u savremenoj istoriji potresao globalni finansijski sistem: 1917. boljševici su se odrekli dugova ruskog carstva, pogoršavajući odnose s bivšim saveznicima Rusije, pre svega s Francuskom, u decenijama koje su došle. Godine 1998., u finansijskoj krizi koja je definisala dolazak Vladimira Putina na vlast, Rusija je propustila da plati svoj unutrašnji dug i deo spoljnog duga iz sovjetske ere. Reperkusije su bile dovoljno značajne da dovedu do raspada LTCM hedž fonda u Njujorku, najvećeg na svetu.

Aktuelno predstojeće neizvršenje obaveza nije ništa slično ni jednom od navedenih slučajeva. Naime, pre samo nekoliko meseci, Rusija je bila najviši državni dužnik. Imala je samo 38 milijardi dolara neizmirenog duga u stranoj valuti, od čega je tek 20 milijardi dolara bilo u vlasništvu stranih investitora, što je izuzetno mali iznos za privredu vrednu bilione dolara. Ono što sada Rusija treba da plati, 117 miliona dolara, samo je mali deo onoga što ova zemlja nastavlja da zarađuje svaki dan od svog izvoza nafte i gasa. Samo za gas, Rusija je pre dve nedelje zarađivala više od 700 miliona dolara dnevno.

Rusija će plaćanje izvršiti u svojoj lokalnoj valuti ne zato što ne može da pronađe 117 miliona dolara, ili zato što je jednostrano odlučila da su ti dugovi neprihvatljivi i da ih ne treba servisirati. Ne plaća svojim stranim poveriocima, jer se zaglavila u asimetričnom proksi ratu sa zapadom, u borbi u kojoj je ovaj odabrao da naoruža finansijski sistem.

Odlučujući trenutak nastupio je u subotu, 26. februara, s najavom sankcija centralne banke. To je dovelo do pada rublje i iniciralo zatvaranje ruskih finansijskih tržišta. U narednim mesecima inflacija u Rusiji će skočiti. Da bi se obuzdala povećanja cena, kamate su drastično povećane. S druge strane, Rusija će teško doći do vitalnog uvoza. Ekonomisti procenjuju da bi se ruska ekonomija mogla smanjiti za 15% ili više.

Sve ovo je više nego neprijatna vest za ruska domaćinstva i preduzeća. Međutim, ako se kao primer uzme Iran, to neće dovesti do potpunog kolapsa ruske ekonomije. Pošto su samo SAD, koje gotovo ne troše rusku naftu, do sada uvele embargo na ruski izvoz energenata, Rusija nastavlja da zarađuje čvrstu valutu. Pošto je nagomilala svoje devizne prihode, ima dovoljno deviznih rezervi da izmiri ceo svoj devizni dug više od 12 puta. Međutim, problem Rusije nije finansijski već politički. Ne može da pristupi stotinama milijardi svojih deviznih rezervi zbog evropskih i američkih sankcija. Sa svoje strane, zabranila je stranim investitorima da prodaju svoje ruske investicije. A kada uplati 117 miliona dolara u rubljama, nije za očekivati da će njeni strani kreditori moći da otvore bankovne račune u Rusiji na koje će ih primati.

Tretirati ovo kao uobičajeno neizvršenje znači upustiti se u svojevrsnu šaradu: to je tipičan „milo za drago“ potez u okviru finansijskog rata. S obzirom na sankcije koje je zapad nametnuo Moskvi, glupo bi bilo očekivati bilo šta manje.

Gubitnici će biti zapadni privatni investitori u ruske obveznice. Njihovi interesi, ne samo oni oligarha, žrtvovani su u trenutku kada su sankcije objavljene. BlackRock, najveći svetski menadžer fondova, skoro je u potpunosti otpisao 18,2 milijarde dolara ruske imovine koju je imao početkom godine. Praktično svaka velika zapadna robna marka se povlači iz Rusije. Neki proizvođači će pretrpeti velike gubitke u tom procesu, čineći neprijatnost i svojim investitorima i stotinama hiljada Rusa koji rade s njima. Da stavimo etiku na stran, s poslovne tačke gledišta to ima savršenog smisla. Niko ne želi nanošenje štete reputaciji.

Strani kreditori ruske vlade su u drugačijem položaju. Njihov interes nije ni bio u prodaji hamburgera ili nameštaja ruskim građanima. Svoj novac stavljaju direktno u finansiranje ruske države i pratećih elemenata. Prospekti ruskih obveznica izdati od aneksije Krima 2014. posebno se odnose na geopolitičke tenzije sa zapadom i rizik od sankcija. Znajući dobro šta finansiraju, zapadni investitori su ih prihvatili. Međutim, ta opklada je sada otišla po zlu.

Pravna potraživanja ruskih kreditora mogu biti omražena, ali su takođe moćna. Ako budu dovoljno drski da traže svoje neisplaćene kredite preko sudova u Londonu ili Njujorku, mogli bi da dobiju založno pravo na imovinu ruske vlade, dok istinske žrtve rata, pre svega Ukrajinci, nemaju takvu mogućnost. Dužnički aktivisti širom sveta zalagali su se za donošenje zakona u glavnim zemljama kreditorima, koji bi zabranili lešinarskim fondovima da iskoriste prednosti suverena u nevolji. Po zapadnim ekspertima, vreme je da se zakonima u Velikoj Britaniji i SAD osigura da ako neko može da podnese finansijska potraživanja protiv Putinovog režima, to ne budu oni koji žele da profitiraju ulažući u njega.