Srbija dobija svoju digitalnu valutu?

Povezane objave

• Za 1.500 evra kuća i okućnica
• Nove šanse za nezaposlene u 2019. godini 03/04
• Koliki će biti minimalac u Srbiji? 31/08

Povodom navoda u medijima da je oglašena i izdata prva srpska virtuelna valuta, Narodna banka Srbije obaveštava javnost da nije izdala nijedno odobrenje za beli papir koji se objavljuje pri izdavanju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine, kao i da Narodnoj banci Srbije nije do danas podnet nijedan zahtev za davanje takvog odobrenja.

Narodna banka Srbije ukazuje na to da je oglašavanje inicijalne ponude virtuelnih valuta i druge digitalne imovine koja se izdaje u Republici Srbiji dozvoljeno samo u skladu sa odredbama Zakona o digitalnoj imovini, a da nijedan oblik digitalne imovine u ovom trenutku ne ispunjava uslove za to oglašavanje.

U saopštenju se još navodi da se posebno skreće pažnja građanima da ne ulažu sredstva u digitalnu imovinu koja ne ispunjava zakonom propisane uslove i da postoji značajan rizik da će pri tom ulaganju izgubiti celokupna uložena sredstva. Oni još kažu da je za oglašavanje virtuelnih valuta suprotno odredbama Zakona o digitalnoj imovini propisana novčana kazna i do 5.000.000 dinara. Inače, ranije se u medijima pojavila informacija da je i Srbija dobila digitalnu valutu koja će se zvati “Lazar”, a nju će “izraditi” broker iz Jagodine.

Šta je digitalna valuta – bitcoin?

Bitcoin je distribuirana digitalna valuta koja se koristi za prenos vrednosti u bitcoin platnoj mreži. Digitalna valuta je oblik novca koji postoji samo u elektroničkom obliku, dok tradicionalne valute postoje i u materijalnom obliku, kao novčanice i kovanice, ali i u elektroničkom obliku, na bankovnim računima.

Tradicionalne valute izdaju centralne banke država, a njena uloga je da formira monetarnu politiku povećavajući ili smanjujući količinu određene valute u opticaju. Na taj način centralna banka utiče na inflaciju, cenu i dostupnost kapitala. Bitcoin kao valuta nema centralnu banku, odnosno ne postoji centralno telo koje izdaje ovu valutu.

Količina bitcoina u opticaju se povećava svakih 10 minuta kroz “proces rudarenja” i to znači da je količina bitcoina u opticaju predvidiva i nije nimalo fleksibilna. Ova nefleksibilnost bitcoina znači da on kao valuta  nema monetarnu politiku, sa svim prednostima i nedostacima koje takva politika nosi.

Tradicionalne valute čine i službeno platno sredstvo u nekoj državi ili monetarnoj uniji. To znači da su tradicionalne valute zakonski regulisane, odnosno zakonom je propisano na koji način se ta valuta može ili ne može koristiti.

Širom upotrebom bitcoina kao platnog sredstva, sve više država ga uključuju u regulatorne okvire i propisuju zakone vezane uz kriptovalute. U većini država bitcoin se smatra financijskim instumentom, pa je tako podložan oporezivanju u slučaju kapitalnih dobitaka, što je ekvivalent instrumentima na tržištu novca.