Karijera – posao ili životni stil
Povezane objave
Prigrlilo nas je novo doba, veoma nespremne, tek izašle iz inflacija i ratova, ali došlo je vreme kad naša deca neće imati jedno zanimanje, kad pasivno i formalno znanje prelazi u aktivnu formu stila života u kome se konstantno uči, a naše školstvo je i dalje programirano ka industrijalizaciji gde je ostalo po planu i programu.
Karijera definitivno postaje stil života, samo je pitanje koliko smo mi, koji smo odgajani i školovani u drugom sistemu spremni da izađemo iz tog šablona? Koliko smo spremni da izađemo u susret novom, neformalnom stilu obrazovanja i koliko možemo da budemo podrška našoj deci u tome?
Danas karijera postaje stil života, ona nije samo stvar radnih sati- vremena provedenih na poslu, nego je i opšti životni izbor svakog momenta. Karijeru u mnogome usmerava i vase slobodno vreme- koliko se nadograđujete i u kom smeru, vaš hobi, vreme provedeno sa porodicom, gradnja i održavanje međuljudskih odnosa, prijateljstava.
Mlade generacije koje su sada u fazi školovanja žive ovo vreme. Iako ih zastareli obrazovni sistem sabotira, veoma su svesni širine sveta i stvaranju životnog zanimanja koje u ovoj brzini i količini informacija nije više jedna definisana profesija. Oni zanju da žive sa tim, da gabe informacije i neformalno znanje. A šta je sa nama, generacijama koje su iškolovane i vaspitane u svetu gde je sve skoro strogo definisano, gde nismo naučili da “floutujemo” i da se prepuštamo sledu neformalnog znanja a grabimo prilike pri toma? Pitanje je koliko smo spremni da učimo od nove generacije i da budemo podrška mladima jel se na zastareli školski sistem i društveno obrazoanje ne možemo osloniti kao na vid vaspitanja i usmerenja ka gradnji životnog poziva funkcionalnog u novom svetu.
Naš obrazovni aparat je stvoren u doba industrijalizacije. Elem, to je tad savršeno imalo smisla, jasna zanimanja i delovi industrijskog sistema, strogo podeljene uloge. Svet se menjao dok je Balkan ratovao. Mi odjednom upadamo u kolotečinu sveta koji je gradio promene sa vremenom i nikako da ih stignemo, ali naši mladi su širinom tehnološkog razvoja itekako deo sveta.
Moramo biti veoma svesni da su nam potrebni dodatni alati i tehnike kako bi brže kročili na put kojim putuje civilizacija i kako bi bili podrška u odrastanju novih generacija ljudi, kako se nažalost na zaostali obrazovni aparat ne možemo osloniti.