Polovinu svetske jednokratne plastike pravi svega 20 firmi

Povezane objave

• Inovacije za mala i srednja preduzeća: Zeleni inovacioni vaučeri 06/12
• Dan otvorenih vrata u Edukativnom centru 30/11
• Predstavljeni programi podrške za malu privredu 12/04

U svetu samo 20 kompanija proizvodi sirovine za gotovo polovinu svih jednokratnih plastičnih predmeta koji se planetarno bacaju. Ovo su podaci istraživanja, koje je bavilo proizvođačima plastike, a obuhvatila je 1.000 fabrika. U istraživanju je učestvovala i Londonska škola ekonomije, a bavili su se kompanijama koje su u osnovi snabdevačkog lanca plastikom i prave polimere – bazu za svu plastiku.

Targetovali su 20 petrohemijskih kompanija i za njih su naveli da su izvor 55 procenata svog svetskog jednokratnog plastičnog otpada. Na toj listi su i ExxonMobil, Dow i Sinopec. Studija je zabeležila i koje “zemlje generišu najviše jednokratnog plastičnog otpada po glavi stanovnika”.

Pa je prema toj listi Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo četvrto mesto, sa više od 40 kilograma plastičnog otpada, koliko godišnje bude proizvedeno po osobi. U samom vrhu liste su Australija i SAD.

pročitajte još i: Maske koje nas štite od virusa polako ugrožavaju planetu!

Razlika između ove i predhodnih studija je u robi koja se trenutno odbacuje. Naime, u poslednjih godinu dana deo povećanja potražnje za plastičnim stvarima se krije u potrebi za zaštitnim maskama i drugom medicinskom opremom, čiju potražnju je izazvala pandemija koronavirusa.

Snabdevački lanac

Takođe, prethodne studije su se bavile i uticajem plastičnog otpada na prirodu, dok je najnovija analiza je „fokusirana na tokove plastike kroz snabdevački lanac“. Preciznije put plastike od proizvođača osnovnih sirovina preko proizvoda do potrošača. Sirovine – polimeri se, u najvećoj meri, proizvode obradom fosilnih goriva i to nafte, gasa i uglja.

A kako navodi direktor australijske fondacije Dominik Čarls, „budućnost krize plastičnog otpada je u rukama samo 20 kompanija“.

– To je neverovatna tačka uticaja za regulatore, finansijske institucije, da utiču na njih da umesto proizvodnje iz fosilnih goriva, proizvode recikliranu plastiku – istakao je Čarls dodajući da se do sada naglašavalo da treba da se stane na put zagađenju plastikom i ta poruka se pre svih odnosila na potrošače.

možda vas zanima i koje su Nove metode u borbi protiv plastike

– Ali moramo da odemo korak dalje, da zatvorimo slavinu plastike iz fosilnih goriva i stvorimo plastiku iz recikliranih materijala – rekao je Čarls.

Kako izveštaj predviđa, ako se u narednih pet godina proizvodnja plastike poveća za 30 odsto, to će direktno uticati i na povećanje emisije ugljen-dioksida, ali i stvoriti dodatne količine plastičnog otpada.

Reciklaža

– Naše oslanjanje na naftu i gas nije jedino što podstiče klimatske promene, već i sirovine koje se koriste u proizvodnji plastike koja se baca takođe uništavaju naše okeane. Izuzetno je važno da petrohemijske kompanije pređu na alternative bazirane na cirkularnoj ekonomiji, ukoliko nameravamo da se uspešno nosimo sa ovakvim krizama. Benefiti prelaska na alternativne načine proizvodnje bili bi ogromni, ne samo za našu životnu sredinu i eko sisteme, već i za ljude koji žive u stvarnosti plastičnog otpada – rekao je profesor Sem Fenkhauzer, stručnjak za ekonomiju klimatskih promena na Univerzitetu Oksford i Londonske škole ekonomije.

A iz kompanije, koja se bavi proizvodnjom plastičnih polimera ExxonMobil kažu da preduzimaju mere za rešavanje problema plastičnog otpada i to što povećavaju mogućnost recikliranja. I drugi veliki proizvođač polimera Ineos, saopštava da ta kompanija radi na “načinima da hemijski reciklira plastiku”, ali da “sveti gral reciklaže plastike brzo postaje realnost i značiće da ćemo moći da smanjimo sadašnje oslanjanje na fosilna goriva da bi mogli da pravimo naše proizvode”.