Sve što treba da znate o sadnji lešnika

Povezane objave

• Inovacioni vaučeri – nova usluga za mala i srednja preduzeća 21/12
• Brojevi za prijave uginuća ili sumnje na bolest afrička kuga svinja 28/08
• Radionice „Znanjem do cilja” 22/11

Ako je verovati pogoprivrednim gazdinstvima, ulaganje u lešnik jeste isplativo, ali je taj proces, iako je zagarantovan uspeh, veoma dug.

Da bismo stekli prvu zaradu sadnom lešnika, potrebno je da prođe oko 10 godina. Nakon prvog ploda, lešnik može da rađa narednih pet decenija.

Cena kilograma lešnika varira i najčešće je visoka. Uprkos dobroj zaradi, Srbija, prema istraživanjima uvodi oko 90% ovog oraščastog voća.

U nastavku saznajte šta je potrebno da zasadite lešnik.

Priprema zemljišta za sadnju lešnika

Zemljište za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa krčenju drvenastih biljaka, vadjenje žila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati mikrodepresije ili ako su u pitanju veće depresije postaviti drenaţu, jer leska ne podnosi stajaću vodu.

Posle krčenja i ravnanja rastura se organsko – mineralno đubrivo. Rigolovanje cele površine mođe se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema žemljišta podrivanjem podrivačima, dubina 60 – 70 cm. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom.

Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini.

Zemlja u sloju od oko 45 cm treba da sadrţi 2,5-3% humusa, 250 – 300 ppm4 lako usvojivog kalijuma (K2O) oko 120 – 140 ppm lako usvojivog fosfora (P2O5), potrebne količine mikroelemenata: gvožđe, mangan, bor, cink, bakar i dr. Nedostatak humusa se nadoknađuje stajnjakom. Posle oranja površina se poravna tanjiračom, valjkom i rotofrezom.

Sadnja lešnika

Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu.

Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm – delova u milionu (parts per milion).

Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.

Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna, vrši se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Završno nagrtanje se obavlja tek kada zemljište dobro upije vodu. Radi zaštite od oštećivanja zasada od strane divljači, pogotovo srndaća, potrebno je ograditi zasad ili koristiti neki preparat za odbijanje životinja.

Sadnja se vrši u redove, na trougao. Razmak između redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi 4,5 metra kao na slici, mada se u praksi preporučuje odnos redova i sadnica da bude 4 : 5.
Ukoliko se Leska gaji kao ţbun, rastojanje između redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje između pojedinačnih žbunova oko 4 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 450 žbunova.

Obično se pored osnovne sorte uzimaju još dva oprašivača. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Načešće im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogućeg rasporeda dva oprašivača sa učešćem od samo 7%

Izvor: lesnik.rs