Kako prepoznati mobing na poslu?

Povezane objave

• 3 saveta kako da najbolje iskoristite pauzu 24/12
• Prvi dani na poslu: Kako se ponašati? 10/02
• Rad od kuće – kako da opstanete u tom okruženju 20/05

Terminom mobing obuhvaćene su sve vrste šikaniranja na radnom mestu. Postoji i veliki broj termina kojim bi se mobing mogao prevesti na srpski jezik: moralno zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki teror.

Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu, i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično ili permanentno psihički ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije s radnog mesta.
Mobing izaziva zdravstvene smetnje i simptome, promene u psihičkoj i emocionalnoj sferi, promene na telesno-zdravstvenom planu i promene u ponašanju.

Zakon o sprečavanju zlostavlja na radu navodi svoju definiciju mobinga: “Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.”

Mobing na radnom mestu: Pokretanje postupka

Ako se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju podnosi obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja neposredno tom licu.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može podneti i predstavnik sindikata, lice nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ili odbor za bezbednost i zdravlje na radu, uz pismenu saglasnost zaposlenog koji smatra da je izložen zlostavljanju.

Kada nije obavezno pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca?

Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može podneti zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno tom licu.

Ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može, do isteka roka zastarelosti za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca utvrđenog ovim zakonom, i bez podnošenja zahteva za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca, pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.

Izvori:mobing.rs/sta-je-mobing; www.paragraf.rs