Za koga je radno vreme od 9 do 5?
Povezane objave
Sve se više govori o tome da radno vreme u velikoj meri može da utiče na produktivnost i efikasnost rada i da radno vreme mora biti usklađeno sa vrstom posla koji se obavlja.
Radno vreme od devet do pet počelo je da se uvodi na sve više radnih mesta, bez obzira na to koji je posao u pitanju.
Stručnjaci su ispitivali način na koji radno vreme utiče na produktivnost i kada je najbolje obavljati fizičke, a kad kreativne poslove.
Koje je najbolje radno vreme
Svi poslovi koji su u vezi sa razmišljanjem, učenjem, podučavanjem ili bilo kakvi kreativnim načinom rada, slabije su fokusitrani na svoj posao rano ujutru, kao i oko podneva.
Od kada je sve više posla u svetu novih tehnologija, radno vreme od 40 časova na nedeljnom nivou davno je prevaziđeno. Međutim, veći broj radnih sati ne donosi baš toliko bolje rezultate.
Kao što je bitnije vreme kada legnete da spavate, nego količina sna, tako je i vreme kada radite i kada ste efikasni bitniji od onoga koliko vremenski radite.
Kada dođete na posao pospani – to je isto kao i da ste došli u pripitom stanju, kažu stručnjaci. Mozak nije u stanju da se na pravi način fokusira i potrebno mu je više vremena da se “prebaci na radni režim”.
Istraživanja su pokazala da je naša svest aktivna tek četiri sata nakon buđenja, a da je proces učenja uspešniji nekoliko sati pre uobičajenog vremena za spavanje, dakle u kasnijim popodnevnim časovima.
Radno vreme za sve
Kada se radi o poslovima koji su vezani za umetnost – idealno radno vreme u toku dana bi sastojalo od svega par časova, dok se neka druga kreativna zanimanja dnevno mogu raditi efikasno najviše šest sati.
S obzirom na to da ljudi ne mogu raditi kao mašine, jer nam energija, moticacija i produktivnost variraju više puta u toku radnog vremena, potrebno je uskladiti vreme za rad sa ovim oscilacijama.
Pažnja ljudi koji se bave nekim kognitivnim profesijama najaktivnija je u toku kasnog jutra, kao i tokom kasniji popodnevnih časova, dok je u međuvremenu u padu.
Borba za prilagođeno radno vreme traje već 150 godina, kada je prosečni radnik bio usposlen sedam dana u nedelji, čak i do 12-16 sati dnevno.
Među prvima je radnu nedelju na pet dana smanjio Henri Ford, koji je svoje fabrike zatvarao subotom i nedeljom, kada tamo niko nije radio. Ubrzo je i zakonom u Americi ustanovljeno radno vreme od 40 časova nedeljno.
Od 1930-tih godina ovo radno vreme je zastupljeno gotovo u čitavom svetu, a pitanje je – kada će početi da se menja i razvija zajedno sa novim potrebama u poslovnom svetu i novim profesijama koje se pojavljuju…
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*