Beograd četvrti najskuplji grad u Evropi

Povezane objave

• Vodonično gorivo je možda upravo dobilo na važnosti
• Šta je “e- papir” projekat i kako može pomoći privrednicima? 30/01
• Ruski slučaj pokazuje šta se dešava s ekonomijom koja ne može da vraća dugove u dolarima

Najskuplje nekretnine u Srbiji nalaze se u Beogradu, a iste se nalaze na četvrtom mestu liste najskupljih gradova Evrope, kada se uporedi cena nekretnine u odnosu na visinu prihoda. Prema toj listi Novi Sad je na 23. mestu ispred Firence i Stokholma.

Ovo su podaci objavljeni na sajtu Numbeo koji važi za najveću svetsku bazu podataka o životnim troškovima, kao i o kvalitetu života.

Kako je navedeno, odnos cena nekretnina i prosečnih prihoda u glavnom gradu Srbije, iznosi visokih 19,77. Beograd se tako našao iza Moskve (odnos 21,12), koja je na prvom mestu, Pariza (20,97), Splita (19,77), ali ispred Vladivostoka (18,63), Gdanjska (18,31), Praga (17,97) i Milana (17,85).

Kada je region u pitanju Split je treći najskuplji grad u Evropi. Tu je, prema računici, odnos cene nekretnina i prosečnih prihoda 20,3. Po rezultatima ovaj hrvatski grad je skuplji i od Moskve.

U Splitu cena kvadrata stana u centru grada, u proseku iznosi, 25.403 kuna ili 3.341 evra, dok je u širem delu kvadratni metar 18.694 kuna ili 2.459 evra. Navedeno je i da je visina zakupa jednosobnog stana u centru oko 3.220 kuna ili 423 evra, a van centra 2.803 kuna odnosno 369 evra.

Međutim, to nije jedini grad iz te susedne države koji je visoko kotiran. Među 20 najskupljih je i Zadar koji zauzima 13. mesto, s odnosom 16,41, ispred Sankt Peterburga (16,34) i Minhena (16,27). Zagreb je dosta niže, na 33. mestu, ali je ispred Skoplja (13,46), Madrida (13,37) i Ljubljane (13,35).

Zanimljivo da London, koji važi za jedan od skupljih gradova, zauzima tek 20. mesto. Numbeova lista obuhvatila je 192. veća evropska grada. Inače tvorac stranice je Mladen Adamović, bivši softverski inženjer Gugla iz Srbije.

Top lista

1. Moskva (Rusija) – 21,12

2. Pariz (Francuska) – 20,97

3. Split (Hrvatska) – 20,30

4. Beograd (Srbija) – 19,77

5. Vladivostok (Rusija) – 18,63

6. Gdanjsk (Poljska) – 18,31

7. Prag (Češka) – 17,97

8. Milano (Italija) – 17,85

9. Rim (Italija) – 17,53

10. Minsk (Belorusija) – 17,38

11. Lisabon (Portugal) – 16,67

12. Krakov (Poljska) – 16,46

13. Zadar (Hrvatska) – 16,41

14. Sankt Peterburg (Rusija) – 16,34

15. Minhen (Nemačka) – 16,27

16. Tirana (Albanija) – 16,21

17. Vroclav (Poljska) – 16,16

18. Poznanj (Poljska) – 16,00

19. Gdinja (Poljska) – 15,77

20. London (Velika Britanija) – 15,65

Najskuplje prodat stan

Najskuplji stan u Srbiji prodat za 1,4 miliona evra, a što se najviše cene kvadratnog metra tiče u prvom kvartalu prošle godine, bila je 9.124 evra i to za nekretninu u kompleksu “Beograd na vodi”.

Kako je saopštio Republički geodetski zavod, najviša cena po kvadratu u starogradnji plaćena je 3.737 evra za stan u Starom gradu u Beogradu. Dok je najviše novca, 810.000 evra izdvojeno je za petosoban stan, takođe u Beogradu.

Podaci kažu i da su u prvoj polovini 2020. godine sklopljena 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Ali, da je broj ostvarenih kupoprodaja za 14 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

Navedeno je i da je broj prodaja stanova u novogradnji je za 12 odsto manji u odnosu na prvu polovinu 2019. godine, a u starogradnji 22 odsto. Nekretnine se i dalje prodaju najbolje tokom letnjih meseci, te je najaktivniji mesec za kupoprodaju bio jun, a obavljeno je 10.288 transakcija.

Regionalno gledajući najviše se trgovalo u Vojvodini 35, u Beogradu 27, Šumadiji i zapadnoj Srbiji 24 i južnoj i istočnoj Srbiji 14 odsto. Najviše novca potrošeno je u Beogradu (oko 875 miliona evra), Novom Sadu (199 miliona evra) i Nišu (57 miliona evra).

Poljoprivredno  i građevinsko zemljište

Na mesečnom nivou, realizovano je oko 2.200 kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta, što znači da je promet poljoprivrednog zemljišta je u odnosu na treći kvartal 2020. u porastu od 5,3 odsto. U Novom Sadu i Kragujevcu učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom prometu nepokretnosti uvećano za 0,4, odnosno 0,1 procenat.

Što se građevinskog zemljišta tiče, mesečno je u IV kvartalu 2020. godine ostvareno je 2.600 kupoprodaja. Cena zemljišta namenjenog za industrijsku gradnju, najveća je ostvarena u Valjevu i Novom Pazaru, ali i u Kaću, Krnješevcima i Novim Banovcima.