Koliko je efikasan multitasking?

Povezane objave

• Značaj neformalnog obrazovanja
• Da li je uspeh povezan isključivo sa manjkom osećajnosti?
• Kako prepoznati mobing na poslu? 15/04

Ukoliko spadate u one ljude koji mogu da rade više stvari u isto vreme, onda vam je pojam multitaskinga dobro poznat.

U proteklih nekoliko godina, multitasking je bila jedna od najtraženijih veština, pogotovo kad je reč o profesionalnim karijerama. Poslodavci su, pored znanja i stručnosti, najviše cenili upravo ovu veštinu kod ljudi koje zapošljavaju. Oni koji su mogli da obavljaju više poslova istovremeno smatrali su se najboljim radicima i svakoj kompaniji su upravo takvi ljudi bili potrebni.

Međutim, iako se čini da se multitaskingom štedi vreme, jer se paralelno radi više stvari, to nije baš tako.

Da li multitasking uopšte postoji?

Multitasking je reč koja je preuzeta iz oblasti informatike i u prevodu znači – sposobnost da se u isto vreme obavlja više zadataka. S obzirom na to da se ovaj pojam pre svega odnosi na rad kompjutera, koji ima mogućnost da obavlja više operacija u isto vreme, ukoliko mu je to zadato, jasno je da multitasking postoji, ali kada se isto to odnosi na ljude – postojanje multitaskinga se dovodi u pitanje.

Naš mozak se razlikuje od kompjutera i programa zahvaljujući kojima kompjuter može da radi više stvari u isto vreme. Mozak se fokusira na jednu stvar koju u tom trenutku radimo i sa istom koncentracijom nemoguće je raditi više stvari. Postoje ipak neke radnje koje su automatske i o kojima ne moramo da razmišljamo da bi ih radili, kao što je na primer hodanje, ali ako hodamo i pišemo poruke na telefonu – to se neće svrstati u multitasking.

Ukoliko su aktivnosti koje bi trebalo da obavimo ipak komplikovanije od hodanja i zahtevaju posvećenost i fokus, onda je nemoguće obavljati više takvih radnji u isto vreme. U ovom slučaju, multitasking samo odmaže našoj produktivnosti, jer mozak ne može biti u potpunosti posvećen više stvari istovremeno, pa onda to znači da nam se pažnja seli sa jedna na drugu aktivnost i na taj način se zapravo samo gubi vreme, a ne dobija.

Multitasking utiče na povećanje stresa

Kada konstantno prebacujemo pažnju sa jednog posla na drugi, sa željom da što pre završimo sve, sami sebe stavljamo u nezavidan položaj. Na taj način povećava se tenzija koja ne prestaje dok ne završimo sve poslove. Pored toga, efikasnost je smanjena i to je ono što nas dodatno može uznemiriti.

Osim toga što se multitaskingom može izgubiti produktivnost, veće su šanse i za pravljenje grešaka jer nam je pažnja podeljena na više poslova. Upravo je to najveći izvor stresa, koji utiče i na psihičko i na fizičko zdravlje.

Smanjena moć opažanja

Dok radimo više stvari u isto vreme, postoji mogućnost da neće uspeti da opazimo neke stvari koje nas okružuju. Često to ne predstavlja neki problem, ali može nas dovesti čak i u opasnost.

Na primer, hodate ulicom i pričate na telefon dok tražite notes kako biste zapisali sledeću obavezu koju morate obaviti. U tom trenutku prelazite put i ne primećujete kojom brzinom se kreće automobil tim putem. Postoje i drugi primeri, ali ovo je jedan koji bi mogao svima svakodnevno da se dešava, naravno – pogotovo onima koji su rastrzani multitaskingom čak i dok prelaze ulicu.

Multitasking usporava rad

Svaki put kada pažnju usmerimo na neki drugi posao, donekle zaboravljamo na onaj koji smo do tada radili a ako još nije završen – biće potrebno vreme kako bi se prisetili dokle smo stigli i šta je sledeće potrebno da se uradi. Upravo je to najveća mana multitaskinga jer ćemo češće tako izgubiti vreme nego što ćemo uštedeti.

Ukoliko radimo jednu po jednu stvar, koncentracija će nam biti jača, a zahvaljujući fokusu samo na jednu obavezu i razmišljanje samo o tome, uspećemo brže da stignemo do kraja tog posla. Nakon toga, prebacivanje na drugu obavezu predstaljaće potpuno novi početak, bez podeljene pažnje i na druge obaveze – jer je sve pre toga urađeno, a ono što nas čeka – biće obavljeno odmah po završetku ove aktivnosti. To je najbolji recept za efikasnost i kvalitetan rad.